Već dugo se u košarkaškim dvoranama ne čuju aplauzi, udaranje lopte od parket i sirene za istek napada. U cijelom svijetu je košarka, kao i svi drugi sportovi, na prisilnoj pauzi. Zajedno s njom odmaraju i košarkaši/ice. Korona je u Belgiji, kao i u drugim zemljama u Evropi, imala velik uticaj na sportski život.
Košarkaško prvenstvo je završena nenadano, tri dana poslije odluke o izolaciji. Nažalost, nismo imali šansu odigrati posljednjih devet utakmica, niti Play off. To je, srećom, trenutno mnogo manji problem od kompletne situacije na zemaljskoj kugli koju trese pandemija koronavirusa.
Što se mene tiče, cijelim bićem volim sport, a ponajviše košarku. Košarka je moja profesija, moj život, kao što je profesionalnom fudbaleru/ki sve u životu – fudbal, teniseru/ki – tenis!…
Zbog košarke i načina mog života posljednjih godina sa porodicom nisam provodio vremena koliko sam želio, tako da mi provedeno vrijeme sa njima daje extra energiju i motivaciju za nastavak života poslije korone.
Kontakt s ljudima ne može ništa da zamijeni, ali ova situacija ne znači apsolutno odsustvo kontakata sa onima koje volim i poštujem, samo umjesto zajedničkog ispijanja kafe i čaja ili susreta u teretani ili na treninzima, sada ih možemo piti dok razgovaramo telefonom ili preko skypea.

Ova prisilna izolacija može biti prilika da se upoznamo i zbližimo, u prvom redu, sa svojim komšijama/nicama i drugim ljudima za koje, u ludilu svakodnevnog života, nikada nismo imali/e dovoljno vremena. U svakom slučaju, ima mnogo načina da budemo u kontaktu sa svojim prijateljima/cama i da sačuvamo stara prijateljstva, ali i da uspostavimo nova.

Jako je bitno da u ovom vemenu ne klonemo duhom i da imamo pozitivan stav o svemu, jer uistinu mnogo pozitivnih stvari će nam se dogoditi samo ukoliko to želimo i ukoliko smo spremni/e da nam se dese. Konačno, imamo dosta vremena da planiramo naše živote, da oplemenimo svoje porodične živote, da pročitamo neku novu knjigu, da saznamo nešto više o ljudima koje volimo, da radimo na sebi da bismo bili bolji ljudi. Pročitao sam par knjiga, a jednu bih preporučio i vama “Emocionalna inteligencija”, autora Danijela Golemana. Pročitajte je, ona će vam otkriti niz novih životnih mogućnosti.

Nadam se brzom povratku u košarkaške i sportske dvorane i da ćemo se uskoro vratiti našim sportskim životima, takmičarskim uzbuđenjima i podršci naših navijača/ica. Nema ništa ljepše od sporta, ma o kojem se sportu radilo. Zbog toga jedva čekam sudijski zvižduk!